Neke od najvaćnijih informacija u zakonu mogu vrlo lako da se rastumače na pogrešan način. Zakon je pisan na veoma specifičan i za običnog čitaoca pomalo suvoparan način. U daljem tekstu ćemo obraditi temu zakona o omladinskim zadrugama i izvući najvažnije stavke koje se tiču kako zadruge tako i zadrugara i poslodavca.
Pojam zadruge i zadrugara
Ovde se navodi da je zadruga pravno lice koja predstavlja jedan poseban oblik organizovanja fizičkih lica. Ta fizička lica obavljaju posao po zadružnim principima i time ostvaruju ekonomske, socijalne i druge interese. Ova lica takođe kontrolišu i poslovanje zadruge.
Kada je reč o zadrugarima navodi se da je ovo fizičko lice koje je član zadruge i u celosti ili delimično posluje preko nje. On može preko zadruge takođe i prodavati svoje proizvode odnosno usluge, nabavljati proizvode ili koristiti usluge potrebne za obavljanje svoje delatnosti.
Zakon navodi i neophodne zadružne vrednosti i principe
Neke od vrednosti koje se navode su samoodgovornost, demokratičnost, jednakost, pravičnost. Rad jedne zadruge osniva se na određenim međunarodnim zadružnim principima. Članstvo je dobrovoljno i otvoreno, svaki zadrugar ima potpuno i isto pravo u upravljanju i kontroli poslovanja zadruge.
Dalje se obrađuje tema zarade i ovde se navodi da svi članovi moraju da doprinesu kapitalu zadruge i demokratski da ga dalje kontrolišu. Zadrugar ima pravo na naknadu na ime kapitala nastalog osnivačkim ulogom članova. Sve što ostane od novca kao višak ulaže se u razvoj same zadruge i deli zadrugarima. Zakon navodi i da je svaka zadruga potpuno autonomna i nezavisna i podstiče međuzadružnu saradnju kao bian faktor za društvo. Ono što se takođe ističe je da jedna od uloga zadruge jeste i da obrazuje, informiše i obučava svoje članove.
Ogranak, ime, adresa, delatnost, vrsta
Svaka zadruga može imati jedan ili više ogranaka, odnosno izdvojeni deo zadruge koji nema status pravnog lica i preko koga zadruga obavlja delatnost. Svaki ogranak ima svoje posebno mesto poslovanja, delatnost i zastupnika i svoje poslove obavlja u ime i za račun same zadruge.
Zadruga mora poslovati pod registrovanim imenom. Ovo ime mora da sadrži oznaku vrste zadruge, pravne forme i mesto sedišta zadruge. Ako su u osnivačkom aktu registrovana skraćena imena ili ime na stranom jeziku samo onda se zadruga može koristiti njima.
Sedište mora biti na teritoriji Republike Srbije i iz njega se mora poslovati. Dostavljaje pošte se vrši takođe samo na navedenu adresu osim ako nije drugačije dogovoreno i navedeno u osnivačkom aktu.
Postoje određene zakonom dozvoljene delatnosti kojima zadruga može da se bavi. Ona određuje vrstu zadruge i mora biti upisana u registar te se ne može menjati. Neke od vrsta su zemljoradnička ili poljoprivredna, stambena, potrošačka, studentsko omladinska, socijalna itd.
Osnivanje, pristupanje i istupanje
Da bi se ova organizacija osnovala mora se zaključiti ugovor o osnivanju čime se usvajaju pravila zadruge. Ta pravila sadrže sve bitne informacije vezane za samo poslovanje zadruge, prava zadrugara, finansije, delatnost, osnivačke skupštine i tako dalje. Broj osnivača mora biti najmanje pet poslovno sposobnih fizičkih lica. Što se tiče sredstava zadruga se osniva ulozima ili članarinama. Iznos članarine određuje se opet zadružnim pravilima u jednakom iznosu za sve osnivače. Po prestanku statusa zadrugara članarina se ne vraća.
Da bi se stekao status zadrugara zakon navodi da se on dobija osnivanjem ii pristupanjem. Ako fizičko lice pristupi nakon osnivanja on mora imati jednak status kao osnivač. Međutim nije samo članarina način pristupanja. Ako pristupate studentskoj zadruzi jedan od uslova je da imate između 15 i 30 godina. Zatim ako pristupate poljoprivrednoj morate se baviti poslom koji je određen delatnošču zadruge. Ako pristupanje bude odobreno potpisuje se pristupna izvajava na kojoj su vaši lični podaci.
Status zadrugara prestaje istupanjem, isključenjem, smrću, prestankom zadruge ili iz drugih razliga koji su utvrđeni pravilima u skladu sa zakonom.
Upravljanje zadrugom
Najprostije rečeno zadrugom upravljaju zadrugari. Postoje različiti organi unutar zadruge koji donose važne odluke i sprovode zakon. To su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Predsednici skupštine i članovi upravnog odbora ne mogu biti duže od pet godina na dužnosti, nakon pet godina moraju biti izbori. Svi ovi organi imaju posebna zaduženja i svaki donosi odluke o različitim bitnim pitanjima.
Imovina, fondovi i raspodela dobiti
Imovinu zapravo čine sve pokretne i nepokretne stvari koje je zadruga stekla poslovanjem i ona je u zadružnoj svojini. U slučaju prodaje nepokretne imovine sredstva se ne dele zadrugarima i zaposlenima. Svaka zadruga ima tri načina na kojima može da posluje. U svoje ime i za svoj račun, u svoje ime za račun zadrugara ili u ime i za račun zadrugara a u skladu sa ugovorom o osnivanju. Zadruga odgovara pred zakonom sa celom svojom imovinom a zadrugar do visine svog uloga. Ako zadrugar zloupotrebi zadrugu za nezakonitu radnju ili prevaru trećem licu odgovara lično spostvenom imovinom.
Za sve inveszticije ili povećanje obrtnih sredstava svaka zadruga može napraviti fond i rezervni fond. Iz rezervnog fonda se sredstva najčešće koriste da se pokriju gubici. Što se tiče raspodele godišnje dobiti o njoj odlučuje skupština na osnovu finansijskog izveštaja. Iznos neraspoređenih sredstava se prenosi u narednu godinu ili služi za unapređenje same zadruge. Zadrugari učestvuju u raspodeli dobiti srazmerno veličini svog uloga a njegovo učeće u samoj raspodeli postoji samo u vreme trajanja statusa člana. Neraspoređenim sredstvima se takođe pokrivaju gubici.
Knjiga zadrugara
Ovu knjigu je svaka zadruga dužna da vodi. U nju se upisuju svi lični podaci zadrugara i sve informacije vezane za njegovo članstvo. Ona se mora tajno čuvati i redovno ažurirati, takođe, ona mora uvek biti u sedištu zadruge. Svaki zadrugar ima pravo uvida u knjigu i pravo na izvode iz nje. Ako zadruga prestane da postoji knjiga se arhivira.
Prestanak zadruge
Brisanjem iz registra zadruga prestaje da postoji. Brisanje iz registra se vrši na osnovu sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije, sprovedenog postupka stečaja i statusne promene koja ima za posledicu prestanak zadruge. Razlika između likvidacije i prinudne likvidacije je što u prvom slučaju prestanak se realizuje na osnovu zahteva zadruge. U drugom slučaju sud ili drugi organ odlučuje o prestanku rada. Zakon je takođe odredio da zadruga gubi svojstvo pravnog lica brisanjem iz registra.
Revizija
Zakon nalaže obaveznu zadružnu reviziju. Ovo je vid kontrole usklađenosti poslovanja, organizovanja i upravljanja zadruge. Ima pre svega kontrolnu funkciju ali i preventivnu i instruktivnu. Može biti redovna i vanredna i obavezna je za sve zadrugare. Redovna se vrši jednom u dve godine a vanredna po potrebi. Reviziju može da obavlja samo zadružni savet koji mora biti registrovan. Uslovi za revizora u sklopu ovog saveza su da ima visoku stručnu spremu, najmanje tri godine radnog iskustva u oblasti zadrugarstva, da poseduje potvrdu saveza i da nije osuđivan za krivična dela. Zadruga revizoru mora obezbediti sva potrebna dokumenta koja zatraži kao i da mu omogući da učestvuje u radu sednice skupštine zadruge. Troškove revizije uvek snosi sama zadruga.
Ostale bitne informacije
Bitno je da se navede da postoje razne kaznene odredbe za različite prekršaje i privredne prestupe. Kazne se kreću od 50.000 do 3.000.000 dinara u zavisnosti od težine prestupa i prekršaja. Dalje se u zakonu navode pravila za zadruge koje su postojale pre objavljivaja ovog zakona. Napmenuli bismo i da postoje drugi oblici zadruge. To su složena zadruga i zadružni savez o kojima ćemo govoriti u narednim tekstovima.
