Stručno osposobljavanje ili pripravnički staž je izuzetno važan period svake mlade osobe koja se nalazi na početku svoje karijere. Pripravništvo možemo okarakterisati kao određeni vremenski period koji treba da vas osposobi za samostalan rad. Sa sobom nosi izuzetno mnogo izazova. Sigurni smo da će vas možda naterati i na preispitivanje. Ko sve mora da bude pripravnik i koja su vaša prava dok radite pod pripravničkim stažom objasnićemo u daljem tekstu.
Da li moram da imam pripravnički staž?
Na početku hajde da pojednostavimo. Postoje fakulteti i srednje škole posle čijeg završetka, prema zakonu, morate da imate dodatno osposobljavanje. Za neke profesije postoji određeni stručni ispit koji morate položiti nakon završenog školovanja. Bez ovog osposobljavanja i bez stručnog ispita jednostavno nije moguće da se zaposlite u struci. Ako ste završili takav fakultet ili srednju školu moraćete da odradite pripravnički staž. Zakon o radu, član 47 kaže:
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Zamislite na primer doktora koji je završio fakultet i odmah nakon toga samostalno krenuo da leči ljude. Ili advokat, dipromirao i dobio odmah klijenta kog treba da brani na sudu. Stručno osposobljavanje je izuzetno važno i obavezno za sva zanimanja koja se bave, hajde da ih tako okarakterišemo, ljudskim životima na razne načine. Iz tog razloga stručno se moraju osposobiti svi zdravstveni radnici, pravnici, socijalni radnici, prosvetni radnici itd.
Da li mi ide radni staž?
Ugovor o zasnivanju radnog odnosa kao pripravnik, nosi sa sobom sva prava koja tebi kao zaposlenom po zakonu pripadaju. Dakle ovaj ugovor je uređen Zakonom o radu. Prema njemu pripravnik ima prava na zaradu i obavezno mu teče radni staž. Ovaj ugovor je sličan ugovoru o stručnom osposobljavanju, on se takođe sklapa radi obavljanja pripravničkog staža. Kažemo sličan jer postoji jedna jako bitna razlika. Lice koje potpiše ugovor o osposobljavanju nije u radnom odnosu, ne teče radni staž, i iz tog razloga nema ni zarade. Poslodavac u ovom slučaju nije po zakonu u obavezi da vas isplati. Postoji i treći ugovor koji možeš da potpišeš kao pripravnik a to je ugovor o stručnom usavršavanju. Ako potpišete ovaj ugovor poslodavac takođe nije u obavezi da vam da novčanu naknadu i tokom njegovog trajanja takođe ne ide radni staž. Dakle radni staž i zaradu dobijate samo potpisivanjem ugovora o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika.
Koliko traje pripravnički staž i koliko se plaća?
Trajanje stručnog osposobljavanja određuje zakon, ne poslodavac ili vi. Tačnije određuje ga akt o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca. Trajanje osposobljavanja zavisi od toga za koju ste se profesiju opredelili a najduže može da traje godinu dana. Ako se sprovodi po zakonu, Nacionalna služba za zapošljavanje može da izdvoji sredstva i finansira osposobljavanje. Ovo finansiranje ne može da bude duže od godinu dana, odnosno 12 meseci. Naime do 9 meseci se finansiraju lica sa šestim nivoom kvalifikacija i/ili 180 ESPB a do 12 meseci za lica sa najmanje šestim nivoom kvalifikacija i 240 ESPB. Postoje određeni uslovi da bi NSZZ finansirao pripravništvo. Kao prvo poslodavac mora redovno da izmiruje svoje obaveze, da ima kadrovske, prostorne i tehničke uslove za realizaciju osposobljavanja. Što se tiče budućih pripravnika da bi NSZZ izdvojila sredstva za njih pravila su sledeća:
- mora imati najmanje šesti nivo kvalifikacije i prosečnu ocenu najmanje 8,0 na završnim studijama
- lice do 30 godina starosti koje je bez radnog iskustva u struci za koju je stečena kvalifikacija ili koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž
- nezaposlene osobe sa invaliditetom i Romi su kvalifikovani bez obzira na starost i prosečnu ocenu
Što se tiče same visine zarade za pripravnike, ona se uglavnom određuje za svaku oblast podzakonskim aktima koji su vezani za taj sektor. Po pravilu, ta pripravnička zarada bi trebala da iznosi 80% od iznosa pune zarade koja se ostvaruje u tom sektoru u kom ste pripravnik.
Neophodno i korisno
Sticanje znanja i iskustva. Ovo treba da bude vodilja svakoj osobi koja je na početku karijere. Pri biranju poslodavca kod kog želite da odradite pripravnički staž obratite pažnju na to šta vam ta ustanova donosi. Znanje i perspektiva koju ćete steći je neuporedivo važnija od konkretno visine zarade ili uslova koji se u tom momentu nude. Ne zaboravite da nećete biti pripravnik zauvek a stečeno iskustvo vam ostaje za ceo život. I za cv u krajnjem slučaju. Ako imate prilike da se zaposlite u struci ubrzo nakon završenog obrazovanja ne propuštajte tu šansu. Gledajte na ovaj period kao na vrstu investiranja u sebe i svoju budućnost.
