Kada si se poslednji put postarao za sebe? Kada si zapitao sebe kako si...ali stvarno? Kada si poslednji put probao da razumeš svoja osećanja i pretočiš ih u reči sebi, prijatelju, rodbini? Mentalno zdravlje i briga o njemu čuva sposonost čoveka da živi i uživa u životu.
Depresija, stres, anksioznost su samo neke od stvari koje nam utiču na mentalno zdravlje i mogu veoma poljuljati kvalitet života, naše navike, generalno život kao takav.
Šta je to mentalno zdravlje
"Mentalno zdravlje je stanje mentalnog blagostanja koje omogućava ljudima da se nose sa stresom, da iskoriste svoje potencijale i sposobnosti, daje sposobnost da budemo produktivni i da doprinesemo svojoj zajednici"
Ovako kažu iz Svetske zdravstvene organizacije. A mi kažemo da ovaj termin ne može imati konkretnu definiciju. Ono podrazumeva jednu stabilnost u svakom smislu i aspektu života, zdrave navike, zdrave odnose, zdrav um. Takođe neke definicije kažu i da je mentalno zdravlje odsustvo mentalnog poremećaja. Ali smatramo da je ovo veoma usko sagledavanje problema. Svakako faktori koji utiču na naše opšte blagostanje se mogu grubo podeliti na spoljašnje faktore i unutrašnje faktore. Spoljašnji bi bili okruženje, uslovi života, traumatska iskustva itd. Unutrašnje su one biološke i genetske predispozicije koje svaki čovek ima.
Zdravlje generalno pa tako i ono mentalno ne možemo popravljati samo kada je loše. To je niz aktivnosti i akcija koje moramo blagovremeno preduzimati kako bismo prosto bili dobro. Takođe popravljanje i očuvanje mentalnog zdravlja je izuzetno važno na individualnom nivou kao i na nivou zajednice i celog društva.
Tipovi mentalnog zdravlja
Možemo grupisati sledeće tipove po karakteristikama koje su im zajedničke
- poremećaji anksioznosti
- poremećaji raspoloženja
- šizofrenija
Poremećaji anksioznosti
Ovo je najrasprostranjeniji tip i vezan je za određene strahove i trigere koje možemo imati. Generalni poremećaj anksioznosti prate fizilki simptomi kao što su nemir, vrtoglavica, loša koncentracija, napetost, nesanica. U sklopu anksioznosti ubrajaju se i napadi panike koji su praćeni iznenadnim osećajem jakog straha ili osećajem katastrofe i smrti. Fobije su sledeće u nizu i predstavljaju intenzivan strah od specifične stvari, objekta, osećanja, itd. Njih ima nebrojeno mnogog i čak ni doktori nisu upoznati sa svim vrstama fobije. Ljudi sa OCD-om ili opsesivno kompulsivnim poremećajem doživljavaju konstantno stresne misli i jako potrebu za radnjom koja se ponavlja, kao što je na primer pranje ruku. Posttraumatski stresni poremećaj ili PTSD se može pojaviti nakon što osoba svedoči ili doživi intenzivan i stresan doživljaj.
Poremećaji raspoloženja
Ove poremećaje prate značajne promene u raspoloženju pri kojima osoba bude ili izuzetno depresivna, pa onda ekstremno srećna i puna energije a potop može da upadne i u manično stanje. Neki od primera ovih poremećaja su klinička depresija, bipolarni premećaj, sezonska depresija.
Šizofrenija
Ovaj termin se zapravo odnosi na čitav spektar poremećaja koje karakterišu psihotične osobine. Prvi znaci šizofrenije se pojavljaju između 16 i 30 godina. Postoje takozvane pozitivni i negativni simptomi ovog poremećaja, pozitivni su halucinacije, poremećaj misli itd. a negativne su povlačenje u sebe, manjak motivacije i nezainteresovano ili izrazito neprimereno ponašanje.
Rani ukazatelji da problem postoji
- povlačenje u sebe, povlačenje od porodice, prijatelja, kolega
- izbegavanje aktivnosti koje biste inače rado obavljali
- premalo ili previše vremena provedenog spavajući
- previše ili premalo unošenja hrane
- osećaj da ste bespomoćni
- konstantan osećaj umora
- korišćenje supstanci pa čak i nikotina i alkohola učestalo
- često loše raspoloženje
- osećaj zbunjenosti
- nemogućnost fokusiranja na svakodnevne obaveze i poteškoće sa njihovim obavljanjem
- imati uporne misli ili sećanja koja "proživljavamo" iznova i iznova
- razmišljanje o tome da naudite sebi ili drugima
- halucinacije
- ako čujete glasove
Kako da pomogneš sebi
Živimo u vremenu u kom zaista jesmo svakodnevno izloženi faktorima koji utiču na mentalno zdravlje. Podneblje u kom smo je nažalost i dalje puno predrasuda kada je ova tema u pitanju. Pogotovo kada je reč o traženju pomoći a i kada je reč o prevenciji. Redovna poseta psihologu je zabranjena tema a većina zbog nekakve sramote nikada sebi i ne prizna da nije dobro. Jačanjem svog individualnog kapaciteta, okretanje leđa okruženju koje nije dobro za nas, radom na sebi... na ovaj način možemo pomoći sebi. Jaki smo i kada priznamo da nismo ok i kada potražimo pomoć. Svako biće svojim odgovornim ponašanjem prema samom sebi dobrinosi i ostalima u svom okruženju. Tako se diže kolektivna svest o ovoj temi a mentalno zdravlje prestaje da bude tabu tema. Ok je da nisi ok. Potraži pomoć ako prepoznaš bilo koje simptome sa gore navedenog spiska.
A evo i kome možeš da se obratiš:
- Centar Srce za prevenciju samoubistva, broj je besplatan i dostupan svakog dana od 14 do 23 0800 300 303
- NADEL Nacionalna dečja linija 116 111
- NADEL Linija za roditelje 0800 007 000 broj je besplatan i dostupan svakog dana 16-22 sata
- Klinika dr Laza Lazarević Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800309 309 -opcija 3
- Klinika dr Laza Lazarevič Nacionalna linija za prevenciju samoubistva 0800309 309 – opcija 1
- SOS ženski centar 021 422 740 broj je besplatan i dostupan svakog dana 17-21 sat
